У четвртак, 9. децембра с почетком у 18 часова у великој сали парохијског дома у Лазаревцу промовисана је књига "Краљ Петар II Карађорђевић (1923 – 1970)" аутора Момчила Вуковића Бирчанина. О књизи су говорили Жељко Марковић (Историјски архив Ужице, за издавача), Предраг Марковић, члан Крунског савета и Ратко Вукелић, библиотекар. Издавач ове вредне књиге је Историјски архив Ужице у сарадњи са још неколико архива из Србије и Републике Српске.

Ову промоцију су заједнички организовали Удружење Краљевина Србија, Црквена општина Лазаревац и Библиотека "Димитрије Туцовић" Лазаревац. Присутнима се најпре обратио старешина Храма Светог Великомученика Димитрија у Лазаревцу, отац Марко Митић. Он је поздравио присутне, представио госте и посебно напоменуо да је промоција хуманитарног карактера, где се куповином књиге и прилогом помаже нашој суграђанки Јани Симић.



Историчар Ратко Вукелић је направио један краћи пресек развоја српске историје од средњег века до најновијег доба, наглашавајући улогу и важност најважнијих институција нашег народа. За идентитет српског народа увек су били важни монархија и Српска Православна Црква. Нагласио је да је кроз историју било могуће, а то се у дугом периоду и догађало, да престане постојати српска држава, али да је Српска Православна Црква постојала и без државе. Истакао је да су монархија и СПЦ били стубови опстанка и обнављања српске државе. Навео је и изузетне тековине и културне вредности које је српски народ кроз своје најважније институције подарио европској и светској култури и цивилизацији, од језика, преко писма, до нјавероватније највреднијег фрескослиакрства итд. Напоменуо је да су Срби кроз историју увек имали своје националне династије, за разлику од других суседних земаља којима су на челу биле династије страног порекла. Изразио је забринутост за губитак идентитета у трајању од читавог једног века.



Господин Предраг Марковић, члан Крунског савета, у свом излагању нагласак је дао на важности династије Карађорђевић, с посебним освртом на личност краља Петра II Карађорђевића. Он га је назвао мученичким краљем. Нарочито је инсистирао на великом броју предрасуда присутних у нашој јавности, али и међу народом, које су настајале као део пропагандне машинерије комунистичког система. Навео је да је објављивање овакве књиге проветравње историјског простора и догађаја, с посебним нагласком на изузетној важности монархије и краља као институције. Инсистирао је на образовним, културним и људским квалитетима краља Петра II. Осврнуо се на неповољно време и на пресудне утицаје тадашњих савезничких великих сила и њихових главних политичара на тешку и трагичну судбину Петровог оца, краља Александра, али и самог краља Петра II и његове породице. Споменуо је да је сличну судбину са краљем делила и бројна српска емиграција и дијаспора расута по читавом свету и нарочито истакао да је та емиграција дала изузетан допринос у националној култури науци и уметности, а што је за највећи део нашег народа до данашњег дана остала непознаница.



Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице, говорио је у име издавача. Публику је упознао са личношћу аутора књиге и његовом улогом и могло би се рећи жртвом у чувању институције и сећања на краља Петра II Карађорђевића. Говорио је о породици и биографији Момчила Вуковића Бирчанина, о његовим годинама на положају личног секретара краља Петра II. Упознао је присутне с богатим књижевним и историографским радом аутора, који је своја бројна дела објављивао углавном у Минхену уз велике финансијске потешкоће. Нагласио је како је књига написана лепим књижевним стилом, прецизним реченицама и да је важан историјски извор за будуће истраживаче. Најавио је и друго издање ове књиге, уз констатацију да је прво издање распродато. Та чињеница даје нам оптимизам како смо на правом путу да се вратимо основама сопстевног идентитета, националне државе и националних институција.

Учесницима промоције постављено је и неколико питања, а важан податак је да је купљено око 25 књига и да су сва прикупљена новчана средства отшла као хуманитарна помоћ нашој обелолој суграђанки Јани Симић.