У средишту писања Стефана Симића је човек, са свим својим врлинама, манама, пороцима, заблудама и предрасудама. У књизи "Одјеци људског", коју је представио у петак, 26. маја у лазаревачкој библиотеци, заступљена је социјално ангажована проза, поезија, љубавне приче и личне импресије, по којима је Симић препознатљив.

Емпатија коју Стефан Симић исказује не оставља никога равнодушним, она нас једноставно тера да пронађемо човека у себи, али и у свим другим људима. Ми немамо куда да побегнемо, ми смо природно упућени једни на друге, и то је основа ове искрене и надахнуте прозе с друштвеним ангажманом и хуманистичком поруком.



Стефан задире дубоко испод тривијалности, лажних вредности и површних емоција са којима живимо, и то увек са истим циљем – да нам отвори нови видео круг стварања једног хуманог друштва.



"Театар искрености", како гласи назив књижевне вечери под којим Стефан промовише своје писање, крије у себи ту нити Стефановог социолошког приступа својој публици. Он са њима разговара, подстиче их да постављају питања на која даје искрене и мудре одговоре. Није ни чудо обзиром да је студент социологије и да кроз ова књижевна дружења спаја своју струку са својом љубављу – књижевношћу.



Стефан је до сада имао веома посећене и успешне наступе у готово свим већим градовима бивше СФРЈ: Београду, Загребу, Сплиту, Подгорици, Бања Луци, Сарајеву, Скопљу, Новом Саду.