"Ми најмлађи истину знамо" наслов је најновије збирке песама Соње Миловановић која је у издању библиотеке "Димитрије Туцовић" објављена почетком априла 2020. године. Соња Миловановић, професор српског језика у ОШ "Миле Дубљевић" у Лајковцу  добитник је многобројних награда и признања за поезију за децу. Песме су јој јој објављиване у зборницима и самосталним збиркама. Ово је њена трећа књига. "Деца која прочитају песмарицу Соње Обрадовић Миловановић биће мудрија, ведрија и заљубљенија. Из сваке песме искри ведрина, доброта, хуманост и игра." (из рецензије Тоде Николетића).


Пролеће ми украде корона

Шта је ово ево неко доба,
учионица ми моја дечја соба.
Пролеће ми украде корона,
не чују се нигде школска звона.

Школа нам је у свакоме кутку,
доступна у сваком тренутку
Наставници на клик су нам дати,
зато су нам добри резуилтати.

Настава без престанка траје,
географ у поноћ задатке нам даје!
Разредна нас бодри са свих страна.
Школа нам се смеши и са ТВ екрана!

О, шта се ово дешава, мој дечји свете,
какве нам ово опасности прете?!
Наставници шаљу задатке са линка,
а ја бих да знам шта ми ради клинка?

Кад ће престати ова ноћна мора,
овај ружан сан гори од хорора,
да осване сасвим обична зора
кад се баш у школу оно ићи мора?!

Ех, како ми све то сада недостаје,
Једва чекам да у школи наставник предаје.
Нека га нек галами, чак и нека прети,
знам – стало му је да ме опамети.

Нећу то, мајке ми, схватити лично,
прижељкујем време оно скроз обично.
Доста ми је више ових кодова,
поруком да стиже колко имам бодова.

Хоћу у клупу, макар магарећу,
натраг хоћу ону ђачку срећу.
Овде ме лове са свих интернет страна,
у школи бар не питају сваког божјег дана.

Пристаћу да одговарам баш на сваком часу,
да постанем бољи бар за једну класу,
само да чујем громко школско звоно,
сада ми највише недостаје оно!

Трпићу јуначки све ђачке муке,
решавати задатке, па макар и “глупе”
само да се дочепам своје школске клупе!

Аутор Соња Миловановић