На седми  по реду конкурс за необјављену песму на српском језику „Вино је поезија у чаши“ пристигло је 32 песме 18. аутора.

И сам конкурс оправдао је наслов Фестивал српских вина - пристигле песме су са територије Србије - из Лазаревца, Београда, Лајковца, Чајетине, Осечине и Малог Црнића уз напомену да већ други пут добијамо песме од песника из Хамбурга , који је родом са наших простора. Када првом приликом буде боравио у нашем крају уручићемо му захвалницу за учешће.  Углавном аутори који су нама познати одраније, као учесници конкурса, а неки су у претходним годинама и награђивани. Жири у саставу:

Председник Мирко Марковић, библиотекар саветник,
Снежана Ђенић, музејски саветник, члан и
Јасмина Иванковић, професор члан,

донео је одлуку да ове године додељујемо; три главне награде , једну за нови песнички израз, једну похвлу и једну захвалницу. Такође треба напоменути да друго место равноправно деле две песме и два аутора.

Песме су биране према естетским критеријумима, имајући у виду основне елементе који једну песму чине лирском. Такође, жири је узео у обзир и природу фестивала поштујући традицију винске поезије у српском песништву. Због тога нас радује што су на конкурс пристихгле песме већ афирмисаних аутора који иза себе имају и објављиване збирке и већ освајане  награде, а што је главно формирани песмички израз. Стога су све награђене песме разнолике, како у формалном, тако и у тематском и мотивском приступу зафдатој теми. Од изразито лирских сентенци на тему пролазности живота и у славу вина које даје укус и боју животу. За разлику од претходних година када су основни мотиви песама били српска традициа, домаћини, богата берба и распевана Србија, овога пута израз и тон су другачији. Песме су утемељене у богатом лирском наслеђу светских оквира . У њима се чује кикот вина које се просипа у традицији доброг хаику  венца. Вино ствара амбијент да се проговори о Цесарићу, Окиџави, Висоцком и Давичу, или је неми сведок како при рађању тако и смрти. И наравно, оно што је неизбежно, песме о вину одишу амбијентом Скадарлије, београдских кафана, боема и  великог песника Ђуре Јакшића  . Вино је и опомена оца ћерки да не утапа тугу у чаши, али и свест да у вину лежи истина.

Неке песнике помен вина је инспирисао на нашу херојску прошлост, јунаке и бојеве. Али жири је предност дао песмама које су надахнуте пре свега мотивима љубави и вина, као што је у тексту конкурса и наведено. То наравно не значи да за неку од наредних година не планирамо да тему модификујемо, додајући иисторијски контекст и  патриотски призвук. Захваљујемо се ауторима који су се одазвали у изузетно кратким роковима које су нам диктирали услови и компликована организација самог фестивала.

Жири је једногласно донео следећу одлуку:

Похвала - Мирјана Ранковић Луковић, „Ако напишем још једну песму о вину, нека ме убије истина“ - Шифра „Стари храст“
За нови песнички израз - „Скадарлијска бекријска“ - Милутин Ранковић - шифра Хаџи Рувим
Треће место - „ Стари мој“ - Данијела Божичковић Радуловић - шифра Шумадија у срцу
Друго место - Кад нестанем - Десимир Мрдовић - шифра Миња
На тераси једне винске вечери, ноћи - Слободан Мартиновић- шифра Месечина
Прво место - Радославка Лазић - На полеђини винске етикете - шифра Завичајна удавача
Захваљујемо се Подруму Милојевић који је био дародавац награда.