У четвртак, 14. марта у сали библиотеке одржана је промоција књиге „Српска прича: сећања из рата и револуције 1941-1945“ коаутора Александра М. Милошевића, мајора ЈВУО и Немање Девића, историчара.

Књига је већим делом посвећена биографији мајора Александра Милошевића, рођеног у Саранову 1910. године, а умро је у Торонту 2009. године у стотој години живота, а потом је сахрањен у свом родном селу, на исти дан и у исто време када је у Београду сахрањен патријарх српски Павле.

Књижевник и блогер из Лазаревца Игор М. Ђурић је на промоцији изговорио унапред написану беседу о двојици аутора и о важности теме којом су се бавили. Обојицу је оценио као изузетне ликове и ствараоце у свом времену, који су на неки начин можда и судбински повезани.

Истакао је да је мајор Александар Милошевић био изузетно частан официр и патриота, а његову делатност у емиграцији означава као изузетно моралну.

Предраг Остојић, историчар из Рудог, је у свом излагању доста говорио о самој суштини Равногорског покрета, не негирајући да су поједини команданти јединицечинили злочине и колаборацију, а осврнуо се и на недавне догађаје у Вишеграду за које је рекао да компромитују идеју и смисао борбе људи као што су мајор Милошевић или пуковник, а касније генерал Михаиловић.

Немања Девић је говорио о настанку књиге, посебно истичући породицу мајора Милошевића и код нас скоро непознатог историчара Ивана Авакумовића, који је својевремено завршио Кембриџ, а докторирао на Оксфорду и који је највише утицао на Александра Милошевића да забележи део својих сећања на основу уредних дневничких записа током рата и непосредно иза рата. Девић је истакао Цицеронову мисао да је грађански рат нешто најстрашније, али да је још страшније од тог најстрашнијег понашање и владање победника у грађанском рату. Публика је била одушевљена као и сваки пут када у Лазаревцу беседи Немања Девић, који је своју прву монографију објавио још као гимназијалац у Смедеревској Паланци, а у међувремену је по мишљењу многих надмашио оне који су му били узори и учитељи, то је највероватније, као што је истакао Ратко Вукелић, и због тога што је Немања Девић човек новог времена, без предрасуда и догматских идеолошких заоставшина, а који је истовремено пропутовао већи део света едукујући и наше људе у дијаспори, али истовремено и учећи од њих.

Историчар Ратко Вукелић је оценио да ова књига представља у много чему прекретницу у нашој историографији, а похвалио је стил писања књиге обојице аутора на изузетно високом нивоу који има уметничке и књижевне вредности, а не само научне.

Посетиоци су реаговали тако што су поставили неколико изузетно занимљивих питања нашим гостима и успостављена је изузетна комуникација и озбиљност у односу на тему којом се бави књига. Навешћемо да су учесници по повољној цени купили све расположиве примерке књиге, а аутор је обећао да ће за оне који су остали кратких рукава доставити у Лазаревац још примерака књига.